latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

27.06.2019.

Србија у Бриселу отворила Преговарачко поглавље 9 – Финансијске услуге

Република Србија је данас, на десетој Међувладиној конференцији о приступању Европској унији (ЕУ) у Бриселу, отворила преговарачкo поглавље 9 – Финансијске услуге. Отварањем преговарачког поглавља 9, уз преговарачко поглавље 17 – Економска и монетарна политика, отворено у децембру 2018, отворена су сва преговарачка поглавља за која је Народна банка Србије руководећа институција у процесу приступања Републике Србије ЕУ.

Преговарачко поглавље 9 једно је од најважнијих економских поглавља, а отварањем преговора Србија наставља преостало усаглашавање домаћег правног оквира с правним тековинама ЕУ, као и припрему институционалног оквира и административних капацитета релевантних за преношење, спровођење и примену правних тековина у овом поглављу.
 
Посматрано у целини, Република Србија је већ достигла задовољавајући ниво усклађености с правним тековинама ЕУ у области финансијских услуга и у довољној мери je припремљена за преговоре у овом поглављу, који ће се односити на банкарство и финансијске конгломерате, осигурање и струковне пензије, инфраструктуру финансијског тржишта и на тржишта хартија од вредности и инвестиционе услуге. С обзиром на достигнути ниво усклађености домаћих прописа с правним тековинама ЕУ, као и степен развоја административних капацитета Србије, у области финансијских услуга нису идентификована спорна ни отворена питања која би представљала изазов у испуњавању мерила за затварање овог поглавља.
 
Потпуно усклађивање правног оквира Србије с прописима ЕУ у овој области условиће измену важећих или усвајање нових прописа, уз уважавање специфичности домаћег финансијског тржишта, и то на начин који осигурава очување и јачање стабилности банкарског и финансијског система у целини. На нашем путу ка потпуном усаглашавању с правним тековинама у области финансијских услуга усвојили смо Закон о изменама и допунама Закона о банкама (унапређен механизам реструктурирања банака), Закон о финансијском обезбеђењу (уведена већа сигурност учесника приликом обављања трансакција на финансијском тржишту), Закон о платним услугама и др. Доносећи бројне новине нашим грађанима и привреди, Закон о платним услугама је, вероватно, и најбољи пример за то колики је степен оствареног усклађивања домаћег законодавства у овој области с прописима ЕУ. Овим законом наши прописи усклађени су с четири најважнија прописа ЕУ у области платних услуга (директивама које уређују платне услуге, коначност поравнања у платним системима, електронски новац, право на основни платни рачун и упоредивост накнада), а банкама је уведена конкуренција у домену пружања платних услуга, тако да данас на тржишту функционише 13 платних институција и две институције електронског новца с хиљадама њихових заступника. На тај начин платне услуге су доступније грађанима, а и сам квалитет је знатно унапређен бројним иновативним сервисима које банке и наведене институције уводе ради бољег позиционирања на тржишту у условима велике конкуренције. Степен заштите права и интереса корисника платних услуга у предуговорној фази, као и током трајања уговора и у свакој фази извршења платне трансакције без обзира на врсту инструмента, изузетно је унапређен у односу на претходне прописе, као и сам механизам остваривања те заштите. Први пут се корисницима гарантује и право на основни платни рачун уз који могу користити и електронско банкарство и платне картице, а прелазак корисника из једне банке у другу знатно је поједностављен – довољно је да се корисник обрати новој банци, која у његово име обавља комплетан поступак преноса рачуна. Стандардизовани су називи платних услуга тако што је уведена јединствена терминологија, које се банке морају придржавати како би корисници могли лако да упореде различите понуде банака и изаберу најповољнију. Увођење електронског новца, већа конкуренција, уз друге нове прописе и инфраструктуру Народне банке Србије, усмерили су банке да убрзано у своју понуду уврсте још иновативније сервисе засноване на вештачкој интелигенцији, биометријским начинима идентификације и другим најсавременијим технологијама.

Процес преговора подразумеваће и континуирано праћење нових регулаторних и супервизорских активности у ЕУ и процес усклађивања у земљама чланицама, како би се домаћи правни оквир адекватно припремио за потпуно усклађивање с новим правилима у овој области до дана уласка Србије у ЕУ. Усклађивање с правним тековинама ЕУ у финансијским услугама имаће бројне позитивне ефекте и користи за Србију. Тако ће чланством у ЕУ домаћим финансијским институцијама бити омогућено да послују у целој ЕУ у складу с принципом „јединственог европског пасоша”, односно да послују у било којој држави чланици ЕУ без тражења посебне дозволе од државе домаћина. Такође, повећање конкуренције на тржишту довешће до разноврсније и иновативније понуде производа и услуга, а тиме и повољнијих ефеката за све тржишне учеснике. Усклађивање са сетом правних аката ЕУ у свим подобластима финансијских услуга допринеће још квалитетнијем сагледавању ризика улагања средстава у банкама и друштвима за осигурање, као и побољшању квалитета процеса управљања капиталом, односно управљања ризицима институција на тржишту капитала.

Правни оквир Србије усаглашен с прописима ЕУ у области финансијских услуга допринеће и даљем јачању поверења потенцијалних инвеститора, унапређењу квалитета финансијских услуга, укључујући и разноврснији избор финансијских инструмената који се нуде клијентима, повећању сигурности инвестиција и ликвидности тржишта капитала, а самим тим и јачању привреде Републике Србије.
 
Поред тога, чланство у ЕУ обезбедиће домаћим телима надлежним за надзор директно учествовање у припреми прописа који уређују јединствено финансијско тржиште ЕУ, као и у њиховој пуној имплементацији активним учешћем у функционисању европског институционалног механизма за очување финансијске стабилности.
 
Позитивни ефекти усклађивања с прописима ЕУ су бројни и у периоду до чланства, a огледају се пре свега у унапређењу стабилности финансијског система, проширењу броја и врста финансијских услуга доступних грађанима Републике Србије, као и повећању нивоа заштите корисника финансијских услуга.
 
Иако предстојећи процес преговора носи и одређене изазове, усклађивање с прописима ЕУ у области финансијских услуга не спроводи се само ради испуњавања формалних услова, односно критеријума за чланство, већ пре свега ради очувања и унапређења финансијске стабилности, животног стандарда грађана, ефикасности финансијског система Републике Србије, као и заштите корисника финансијских услуга.

Кабинет гувернера