latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

Најниже учешће проблематичних кредита откад се тај показатељ мери

8. март 2019.

Према прелиминарним подацима Народне банке Србије, учешће проблематичних кредита у укупним кредитима на крају децембра 2018. године износило је 5,7% – што је најнижи ниво откад је уведена јединствена дефиниција и прописана обавеза извештавања, односно од септембра 2008. године.

То значи да је учешће проблематичних кредита најниже откад се овај показатељ мери, тако да нису тачни наводи, који се повремено могу чути у јавности, да се ниво проблематичних кредита враћа на преткризни ниво или да је близу тог нивоа.

 

 

Након усвајања Стратегије за решавање проблематичних кредита у августу 2015, Народна банка Србије је у току 2015. и 2016. године реализовала све активности у складу са својим Акционим планом за спровођење Стратегије. Унапређени су регулаторни оквир за третман реструктурираних потраживања, процес управљања лошом активом у банкама, примена рачуноводствених стандарда и пракси, повећана је транспарентност пословања банака и унапређено је управљање колатералима у банкама. Такође, поред активности предузетих у складу са Стратегијом, Народна банка Србије је наставила да, у оквиру своје супервизорске и регулаторне функције, спроводи активности које су допринеле даљем решавању проблематичних кредита. Ради подстицања банака да ефикасније решавају питање проблематичних кредита у својим портфолијима, у августу 2016. године банкама је пружена могућност да, у случају смањења нивоа проблематичних кредита, умање износ потребне резерве за процењене губитке и на тај начин ослободе резерве у капиталу за нову кредитну активност. Поред тога, у августу 2017. године Извршни одбор Народне банке Србије усвојио је Одлуку о рачуноводственом отпису билансне активе банке, у складу с којом су банке дужне да изврше директан отпис проблематичних кредита који су у потпуности обезвређени.

Најзначајнији канали смањења проблематичних кредита јесу отпис, уступање (продаја) и наплата потраживања. Такође, економски опоравак и знатнији раст активности у привредним секторима створили су додатни позитиван импулс ка смањењу проблематичних кредита.

Ефекти примене активности које су надлежне институције предузеле у складу са Стратегијом, уз ефекте додатних регулаторних и супервизорских активности, најбоље се виде у чињеници да је од усвајања Стратегије укупан износ проблематичних кредита мањи за 70%, или за 296 милијарди динара. Притом, учешће проблематичних кредита у укупним кредитима банкарског сектора смањено је за 16,5 процентних поена – са 22,2% на 5,7%.

Активностима спроведеним у протеклом периоду ојачан је систем који спречава акумулацију проблематичних кредита, а банке су подстакнуте да ефикасније управљају кредитним ризиком, да додатно очисте своје билансе, као и да не одлажу решавање проблематичних кредита. Све то резултирало је стварањем одговарајућег амбијента и простора за ново кредитирање, односно за даљи раст кредитне и привредне активности у Републици Србији.